18. април
Иди на навигацију
Иди на претрагу
18. април (18.04) је 108. дан у години по грегоријанском календару (109. у преступној години). До краја године има још 257 дана.
Догађаји[уреди | уреди извор]
април | ||||||
П | У | С | Ч | П | С | Н |
1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 |
8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 |
15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 |
22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 |
29 | 30 |
- 1867 — Кнез Михаило Обреновић је преузео кључеве града Београда од Али Риза-паше.
- 1906 — У земљотресу у Сан Франсиску погинуло више од хиљаду људи, а око 200.000 остало је без кућа.
- 1909 — У Ватикану, беатификована француска хероина из 15. века Жана Д'Арк - Јованка Орлеанка. Канонизација је извршена 1920.
- 1938 — Супермен, кога су осмислили Џери Сигел и Џо Шустер, се први пут појавио у стрипу Action Comics#1.
- 1939 — Француски прекоокеански брод СС Париз изгорео је у луци Авр и преврнуо се. Несрећа је прошла без губитака живота.
- 1942 — Амерички авиони у Другом светском рату први пут су бомбардовали Токио, Јокохаму и Нагоју.
- 1946 — Званично је распуштено Друштво народа, а његова имовина пренета је на новоосноване Уједињене нације.
- 1946 — САД признале Федеративну Народну Републику Југославију под вођством Јосипа Броза Тита.
- 1951 — У Паризу су Белгија, Западна Немачка, Италија, Луксембург, Француска и Холандија потписале уговор о оснивању Европске заједнице за угаљ и челик. То је био почетак стварања Европске економске заједнице, односно Европске уније.
- 1954 — Гамал Абдел Насер, један од вођа удара којим је 1953. свргнут краљ Фарук I, постао је премијер и војни гувернер Египта.
- 1955 — У индонежанском граду Бандунгу почела афроазијска конференција 29 земаља, на којој су утврђени принципи „покрета несврстаних“ као алтернативе војним блоковима - НАТО-у и Варшавском уговору.
- 1956 — Распуштен Информбиро, саветодавно и координационо тело девет европских комунистичких и радничких партија, којим су доминирали совјетски комунисти.
- 1980 — Јужна Родезија је под називом Зимбабве постала 50. независна земља Африке. На двогодишњицу стицања независности, главни град Солзбери преименован је у Хараре.
- 1983 — Бомбаш-самоубица улетео колима у америчку амбасаду у Бејруту и детонирао бомбу, усмртивши најмање 63 особе и ранивши више од 100.
- 1994 — Почео је грађански рат у Руанди.
- 1996 —
- У Каиру погинуло 18 грчких туриста када су исламски терористи отворили ватру на туристички аутобус.
- Више од 100 либанских избеглица убијено је када је израелска артиљерија отворила ватру на избеглички логор.
- 1999 — СР Југославија је, у време ваздушне интервенције НАТО-а на СРЈ, прекинула дипломатске односе са Албанијом због ситуације на Косову.
Рођења[уреди | уреди извор]
- 1882 — Леополд Стоковски, енглеско-амерички диригент пољског порекла. († 1977)
- 1942 — Јохен Ринт, аустријски аутомобилиста, возач Формуле 1. († 1970)
- 1947 — Џејмс Вудс, амерички глумац и продуцент.
- 1956 — Ерик Робертс, амерички глумац.
- 1960 — Звјездан Цветковић, хрватско-српски фудбалер и фудбалски тренер. († 2017)
- 1962 — Вукашин Обрадовић, српски новинар.
- 1963 — Ерик Макормак, канадски глумац.
- 1963 — Конан О'Брајен, амерички ТВ водитељ, комичар, сценариста и продуцент.
- 1967 — Марија Бело, америчка глумица и списатељица.
- 1971 — Дејвид Тенант, шкотски глумац.
- 1972 — Ацо Пејовић, српски певач.
- 1973 — Хаиле Гебрселасије, етиопски атлетичар (тркач на средње и дуге стазе).
- 1974 — Едгар Рајт, енглески редитељ, сценариста, продуцент и глумац.
- 1979 — Метју Апсон, енглески фудбалер.
- 1981 — Максим Иглињски, казахстански бициклиста.
- 1981 — Милан Јовановић, српски фудбалер.
- 1984 — Америка Ферера, америчка глумица, продуценткиња и редитељка.
- 1985 — Јелена Темњикова, руска певачица, најпознатија као чланица групе Серебро.
- 1985 — Лукаш Фабијањски, пољски фудбалер.
- 1987 — Роузи Хантингтон-Вајтли, енглески модел, глумица и дизајнерка.
- 1987 — Иван Тричковски, македонски фудбалер.
- 1988 — Џамел Маклин, амерички кошаркаш.
- 1989 — Бојан Богдановић, хрватски кошаркаш.
- 1990 — Војћех Шченсни, пољски фудбалски голман.
- 1995 — Дивок Ориги, белгијски фудбалер.
Смрти[уреди | уреди извор]
- 1162 — Одо из Деја, француски бенедиктанац и историчар Другог крсташког рата.
- 1558 — Рокселана, супруга османског султана Сулејмана I Величанственог
- 1871 — Омер-паша Латас, турски паша српског порекла,
- 1873 — Јустус фон Либиг, немачки хемичар
- 1922 — Светомир Николајевић, српски писац и политичар
- 1936 — Оторино Респиги, италијански композитор
- 1945 — Алберт Халер, хрватски књижевник (* 1883)
- 1955 — Алберт Ајнштајн, немачки научник (* 1879)