Принц Филип (војвода од Единбург)

Од Википедија — слободната енциклопедија
Прејди на прегледникот Прејди на пребарувањето
Принц Филип
Prince Philip by Allan Warren 1992.jpg
Принцот Филип во 1992 година
На престол 6 февруари 1952 – денес
(&1000000000000006800000068 години и &10000000000000129000000129 дена)
Војвода од Единбург
На престол 20 ноември 1947 – денес
(&1000000000000007200000072 години и &10000000000000207000000207 дена)
Сопружник Елизабета II
Деца
Чарлс
Ана
Принц Ендрју
Едвард
Династија Династија Шлезвиг-Холштајн-Сондербург-Гликсбург
Татко Принц Андреј
Мајка Алиса Батенберг
Потпис Потпис на Принц Филип (војвода од Единбург)
Вероисповед Англикан
претходно. Православие

Принцот Филип (роден на 10 јуни 1921 Крф[1][3]) е сопруг на моменталната кралица на Обединетото Кралство, Елизабета II.

Филип е син на принцезата Алиса Батенберг и принцот Андреј, кој пак е четврти син на грчкиот крал Георги I и Олга Константиновна. Во текот на Втората светска војна, Филип учествувал во служба на британската морнарица. Тој склучил брак со тогашната принцеза Елизабета во 1947 година. По свадбата ја добил титулата принц Филип, Војвода од Единбург. Една година подоцна се родило и нивното прво дете, принцот Чарлс. Потоа во 1950 година се родила Ана, во 1960 Принц Ендрју и во 1964 Едвард.

Неговата сопруга на британскиот престол се качила во 1952 година, по неочекуваната смрт на Џорџ VI, нејзиниот татко.

Животопис[уреди | уреди извор]

Мон Репос на Крф, каде е роден приноцт Филип

Принцот Филип на Грција и Данска е роден во Мон Репос на Крф, на 10 јуни 1921 година, како петто дете и единствен син на принцот Андреј и Алиса Батенберг.[4] Неговите четири постари сестри се: принцезата Маргарита, принцезата Теодора, принцезата Сесилија и принцезата Софи. Крстен е во грчка ортодоксна црква на Крф. Во септември 1922 година, новата воена влада во Грција го избркала такото на принцот Филип од Грција,[5] па така британскиот брод „Калипсо“ го евакуирал семејството на принцот Андреј. Прво семејството на Филип заминале за Франција, и се сместиле во Париз во куќата на неговата богата тетка, принцезата Мари Бонапарт.[6]

Бидејќи Филип бил изнесен од Грција како бебе, тој не го научил добро грчкиот јазик. Во 1992 година, изјавил дека може да разбере само малку.[7] Филип изјавил дека себе се смета за Данец, и дека неговото семејство се зборува англиски, француски и германски јазик.[7]

Школувањето на Филип започнало во американското училиште во Париз, Елмс,[8] Во 1928 година, го испратиле во Велика Британија да учи во училиптето Чим, а за тоа време живеел кај бабата од мајчина страна, Викторија фон Хесен-Дармштат, во Кензингтонската палата и кај чичко му, Џорџ Маунтбете, во Беркшир.[9] Во наредните години, неговите сестри се омажиле за германски принцеви и се преселиле во Германија, мајка му била сместена во болница откако ѝ дијагностицирале шизофренија,[10] а татко му се преселил во Монте Карло.[11] Во 1933 година, Филип бил испратен да учи во Германија, со што семејството заштедувало пари, бидејќи сопственик на училиштето бил негов роднина.[12] По две години, се префрлил во училиште во Гордонстоун во Шкотска. Во 1937 година, неговата сестра Сесилија со семејството загинала во авионска несреќа, а наредната година, неговиот чичко Лорд Милфорд починал од рак на коскената срж.[13]

Филип станал кадет на британскиот Кралски морнарски колеџ, а потоа со мајка му се вратил да живее во Атина кон средината на 1939 година. По налог на грчкиот крал, Ѓорѓи II, се вратил во Британија во септември на тренинг во Кралската воена морнарица.[14] Наредната година ја завршил обуката како најдобар кадет.[15] За време на Втората светска војна, служел во британските сили, додека двајца од неговите зетови, Принц Кристоф од Хесе и Бертолд Баденски, се бореле од германска страна.[16] Филип поминал четири месеци на воен брод во Индиски Океан, а потоа на веон брод кај Цејлон, денес Шри Ланка).[17] По италијанската инвазија на Грција во октомври 1940 година, бил префрлен на брод во Средоземно Море.[18]

Покрај другите борби, Филип учествувал во битката за Крит и во битката кај Матапан,[8] за што му бил доделен грчки воен крст за храброст.[15]

На 16 јули 1942 година станал полковник на кралската морнарица,[19] а во октомври истата година станал прв полковник на бродот Валас, на 21 годишна возраст. Учествувал со бродот за време на инвазијата на Сицилија, во јули 1943 година, а во 1944 година, се преместил на бродот Велп.[20][21] Во моментот на потпишување на капитулацијата на Јапонија, Филип се наоѓал на брод во Токискиот Залив. Во јануари 1946 година, Филип се вратил во Велика Британија, и бил назначен за инструктор во офицерското училиште во Коршам, Вилтшир.[22]

Брак[уреди | уреди извор]

Монограмот на Филип

Во 1939 година, кралот Џорџ VI и кралицата Елизабета го посетиле британскиот Кралски морнарски колеџ, каде учел Филип, и бил замолен да ги придружува ќерките на кралот, Елизабета и маргарета. Елизабета се вљубила во Филип, и тие почнале да се допишуваат. Во тоа време, таа имала 13 години.[23] Во летото 1946 година, Филип ја побарал раката на Елизабета од татко ѝ. Кралот се согласил, но рекол дека официјална веридба и венчавка може да има откако Елизабета ќе наполни 21 година, а тоа било наредната година во април.[24] Во март 1947 година, Филип се откажал од грчките и данските кралски титули, го зел презимето Маунтбатен, семејно презиме од страна на мајка му, и станал Британец. Јавно била објавена венчавката на 10 јули 1947 година.[25] Кентерберискиот архиепископ, Џефри Фишер, сакал Филип да биде дел од англиската црква,[26] а тоа се случило во октомври 1947 година.[27] Еден ден пред венчавката, кралот Џорџ VI му доделил на Филип титула Кралско височество, а утрото на венчавката, на 20 ноември 1947 година, титулите Војвода од Единбург, Ерл од Мерионет, и Барон од Гринвич.[28]

Филип и Елизабета се венчале на церемонија одржана во Вестминстерската катедрала, со директен пренос на BBC радио, што го следеле 200 милиони луѓе во светот.[29] Но, бидејќи било скоро по Втората светска војна, не биле поканети сестрите на Филип, сите три мажени за германски принцеви, некои од нив биле нацисти. Нивниот брак засега е најдолготраен од сите кралски бракови во Британија.[30][31]

Филип станал член на Домот на лордови на 21 јули 1948 година,[32] и никогаш не говорел таму.

Наводи[уреди | уреди извор]

  1. Bell, Lynne (2007), Queen and Consort: Elizabeth and Philip - 60 Years of Marriage, Dundurn Press, стр. 83, ISBN 1550027255
  2. Higham, Charles; Mosely, Roy (1991), Elizabeth and Philip: The Untold Story, Sidgwick & Jackson, стр. 73, ISBN 0283998873
  3. He was born 10 June 1921 according to the Gregorian calendar. However, at that time, Greece was still using the Julian calendar; it did not convert to the Gregorian until 1 March 1923. His birth certificate shows the Julian date of 28 May 1921.[2]
  4. Brandreth, p. 56
  5. "News in Brief: Prince Andrew's Departure", The Times: 12, 5 December 1922
  6. Alexandra, pp. 35–37; Heald, p. 31; Vickers, pp. 176–178
  7. 7,0 7,1 Rocco, Fiammetta (13 December 1992). "A strange life: Profile of Prince Philip". The Independent. London.
  8. 8,0 8,1 Boothroyd, Basil (1971). Prince Philip: An Informal Biography (изд. First American.). New York: McCall Publishing Company. ISBN 0841501165.
  9. Heald, pp. 35–39
  10. Brandreth, p. 66; Vickers, p. 205
  11. Eade, p. 104
  12. Prince Philip quoted in Brandreth, p. 72
  13. Brandreth, pp. 77, 136
  14. Eade, pp. 129–130; Vickers, pp. 284–285, 433
  15. 15,0 15,1 Naval career, Official website of the British Monarchy, Архивирано од изворникот на 29 May 2010, Посетено на 7 May 2010 Unknown parameter |deadurl= ignored (help)
  16. Vickers, pp. 293–295
  17. Eade, pp. 132–133
  18. Heald, p. 60
  19. "No. 35664". The London Gazette. 11 August 1942. стр. 3510.
  20. Brandreth, pp. 155–163; Heald, pp. 66–67
  21. HMS Whelp, destroyer, Naval-history.net, Посетено на 12 October 2008
  22. Brandreth, p. 176
  23. Brandreth, pp. 132–136, 166–168
  24. Brandreth, p. 183
  25. Heald, p. 77
  26. Boothroyd, Basil (1971). Prince Philip: An Informal Biography. McCall. стр. 45–47. ISBN 0841501165.
  27. "Elizabeth's Fiance Now an Anglican" The New York Times, 4 October 1947
  28. "No. 38128". The London Gazette. 21 November 1947. стр. 5495–5496.
  29. Heald, p. 86
  30. "Queen celebrates diamond wedding". BBC News. 19 November 2007. Посетено на 10 February 2017.
  31. Rayner, Gordon (19 November 2012). "Queen and Duke of Edinburgh celebrate 65th wedding anniversary". The Daily Telegraph. Посетено на 10 February 2017.
  32. "HRH The Duke of Edinburgh (Lords Sitting of 21 July 1948)". UK Parliament. Посетено на 31 October 2018.