2020
Иди на навигацију
Иди на претрагу
Овај чланак садржи информације о тренутном или предвиђеном догађају. Могуће је да чланак садржи непроверене податке. Могуће су честе промене садржаја током развоја догађаја. |
Миленијум: | 3. миленијум |
---|---|
Векови: | |
Деценије: | |
Године: |
2020 на Викимедијиној остави. |
2020 је преступна година, која је почела у среду. 2020. је двадесета година 3. миленијума, двадесета година 21. века и прва година 2020-их.
Догађаји[уреди | уреди извор]
Јануар[уреди | уреди извор]
- 2. јануар — У Аустралији, у државама Нови Јужни Велс и Викторија, од последица пожара погинуло је 18 особа, а више од 10.000 је евакуисано.
- 3. јануар — Америчка војска је у близини међународног аеродрома у Багдаду убила иранске војне званичнике, Касема Сулејманија и Абу Мади ал-Мухандиса. Као резултат овог атентата, отпочели су протести широм Ирана.
- 5. јануар — Зоран Милановић је у другом кругу председничких избора, изабран за председника Хрватске, победивши Колинду Грабар Китаровић.
- 7. јануар — 56 људи је убијено, а преко 200 људи је повређено током стампеда на сахрани генерала Касема Сулејманија, у иранском граду Керману.
- 8. јануар — Лет 752 Јукрејн интернешнл ерлајнса је оборен убрзо након полетања са Аеродрома Имам Хомеини у Техерану, усмртивши свих 176 путника и чланова посаде.
- 10. јануар — Омански султан, Кабус ибн Саид ел Саид, умире у 79. години живота. Хајтам Бин Тарик Ал Суад га наслеђује као султан.
- 15. јануар — Руски премијер, Дмитриј Медведев са својим кабинетом, подноси оставку. На предлог председника Владимира Путина, на место премијера је постављен Михаил Мишустин.
- 18. јануар — Грађански рат у Јемену: 111 јеменских војника и петоро деце је убијено у нападу дронова и ракета на војни камп у близини Мариба.
- 24. јануар — Два случаја коронавируса, који се прво појавио у Кини, забележени у Европи (у Француској).
- Разоран земљотрес, јачине 6,9 јединица Рихтерове скале, погодио исток Турске притом убивши 41 особу.
- 28. јануар — Амерички председник Доналд Трамп и израелски премијер Бенјамин Нетанјаху објављују Трампов мировни план.
- 30. јануар — Светска здравствена организација објавила је да коронавирус представља ванредну ситуацију на глобалном нивоу, због непрестаног ширења вируса.
- 31. јануар — Уједињено Краљевство и Гибралтар су се формално повукли из Европске уније.
Фебруар[уреди | уреди извор]
- 2. фебруар — Новак Ђоковић и Софија Кенин су победници Отвореног првенства Аустралије у тенису у појединачној конкуренцији.
- Верска криза у Црној Гори: У Подгорици се окупило рекордан број верника (око 60.000 људи).
- Број погинулих од коронавируса порастао на 305, а број оболелих на 14.500. Први смртни случај од последица вируса ван Кине су забележени на Филипинима.
- Верска криза у Црној Гори: У Подгорици се окупило рекордан број верника (око 60.000 људи).
- 3. фебруар — Канзас Сити чифси победили су Сан Франциско фортинајнерсe 31 : 20 и тако постали Супербоул шампиони после 50 година.
- 9. фебруар — Епидемија коронавируса 2019/20: Око 37.500 људи заражено је широм света, док је 811 људи умрло од последица коронавируса.
- 10. фебруар — Филм Паразит добио награду Оскар за најбољи филм. За најбољу женску улогу награђена је глумица Рене Зелвегер, а Оскара за најбољу мушку улогу понео Хоакин Финикс.
- Верска криза у Црној Гори: Грађани Подгорице су присуствовали молебну у Саборном храму Христовог Васкрсења, после којег су кренули у литију коју је предводио митрополит црногорско-приморски Амфилохије.
- 11. фебруар — Шеф Светске здравствене организације, Тедрос Адханом Гебрејесус, изјавио је да епидемија коронавируса у Кини представља врло озбиљну претњу за остатак света
- 19. фебруар — У пуцњаву у немачком граду Ханау, убијено је једанаест, а повређено је пет особа.
- 22. фебруар — Београд је први град на свету који је организовао концерт подршке Вухану, главном граду кинеске провинције Хубеј, који се бори са коронавирусом.
- Тим астронома из шангајске астрономске опсерваторије је утврдио присуство молекула кисеоника анализом светлосних таласа који су стигли до Земље са Маркаријана 231, галаксије удаљене око 581 милион светлосних година.
- 24. фебруар — Према званичним подацима цивилне заштите у Италији, укупно су 153 особе заражене, док су четири умрле од последица коронавируса.
- 26. фебруар — Присуство коронавируса до сада је забележено у скоро 40 земаља света. У Хрватској је потврђено да је оболело троје, први случајеви забележени су у Грчкој и Северној Македонији.
- 28. фебруар — Број заражених коронавирусом наставља да расте широм света. Први случајеви заразе забележени су у Белорусији и Литванији, па је број европских земаља у којима има оболелих премашио десет.
Mарт[уреди | уреди извор]
- 3. март — Сијера Леоне повукла је признање Косова као независне државе, изјавио је српски министар спољних послова Ивица Дачић.
- Министар унутрашњих послова Аустрије, Карл Нехамер, најавио је подршку у заштити границе од миграната за Грчку и земље Западног Балкана слањем аустријске полиције.
- 5. март — У Републици Српској забележени су први случајеви заразе коронавирусом, потврдило је Министарство здравља РС.
- Аустријски канцелар Себастијан Курц рекао је да постоји трострука безбедносна мрежа у одбрани од мигранaта која предвиђа да ће, ако мигранти пробију грчку границу, бити заустављени на Западном Балкану.
- 6. март — Министар здравља Србије, Златибор Лончар, на ванредној конференцији за новинаре саопштио је да је у Србији потврђен први случај коронавируса.
- Најмање 27 особа је убијено и још толико је рањено у нападу на скуп у Кабулу, којем је присуствовао и авганистански лидер Абдулах.
- 7. март — Из Клинике за инфективне болести у Загребу потврђена је још један случај заразе коронавирусом, што значи да је до сада у Хрватској потврђено 12 инфицираних. Међу зараженима у Словенији је и један лекар.
- Више од 10.000 миграната покушава из Турске да пређе у Грчку на путу ка Европи. Након мирног јутра, ситуација на граници Грчке и Турске постаје све напетија.
- 9. март — Број преминулих од вируса корона у Италији је драстично скочио – за 24 сата умрло 97 људи. Заражено је скоро 10.000 људи.
- 11. март — Светска здравствена организација је декларисала епидемију вируса корона као пандемију.
- 13. март — Због забране јавних скупова и манифестација у Црној Гори, Митрополија црногорско-приморска је одлучила да привремено обустави литије, што је касније Влада Црне Горе поздравила ту одлуку.
- 15. март — Због пандемије вируса корона и немогућности заседања Народне скупштине Републике Србије, председник Александар Вучић је прогласио ванредно стање у Србији. По проглашењу ванредног стања, уведен је низ мера које за циљ имају сузбијање заразе и очување здравља становника.
- 17. март — Европски лидери су затворили спољашње и унутрашње границе Европске уније на најмање 30 дана, како би смирили пандемију вируса корона.
- УЕФА је одложила Европско првенство у фудбалу 2020. за лето 2021. године.
- 18. март — Европска радиодифузна унија је отказала Песму Евровизије 2020, због пандемије вируса корона у Европи, што је прво отказивање овог такмичења за 64 године одржавања.
- 20. март — Број умрлих од корона вируса је прешао 10.000, док је број заражених достигао четврт милиона.
- 24. март — Међународни олимпијски комитет и Јапан су суспендовали Летње олимпијске игре до 2021. године, без одложеног датума.
- 26. март — Број заражених од корона вируса је достигао 500.000, са приближно 23.000 потврђених смртних случајева. Сједињене Државе су престигле Кину и Италију по укупном броју потврђених случајева, са најмање 81.321 случаја и преко 1.000 умрлих.
- 27. март — Северна Македонија је званично постала 30. чланица НАТО пакта.
- 30. март — Број умрлих од корона вируса у Шпанији је надмашио број умрлих у Кини, са укупно 7.340 пријављених смртних случајева.
- Међународни олимпијски комитет је најавио да ће Летње олимпијске игре бити одржана од 23. јула до 8. августа 2021. године.
Април[уреди | уреди извор]
- 2. април — Број заражених од Ковида-19 је достигао милион случајева широм света.
- 3./4. април — Руска Федерација упутила је Србији помоћ у виду 15.000 тестова за детекцију вируса Ковид-19. Једанаест авиона руских Ваздушно-космичких снага допремило је у Србију медицинску помоћ из Руске Федерације. Помоћ, између осталог, укључује 16 специјалних моторних возила намењених за дезинфекцију објеката и путева, као и велику количину медицинске опреме, технике и заштитних средстава неопходних Србији у лечењу пацијената заражених коронавирусом и у борби против ширења Ковида-19.
- 4. април — У зони искључења око бивше нуклеарне електране у Чернобиљу избио је шумски пожар, око 90 ватрогасаца гасило је пожар који је захватио отприлике 20 хектара површине.
- 5. април — Први случај заразе животиње Ковидом-19. У питању је била четворогодишња малајска тигрица из зоолошког врта Бронкс у Њујорку.
- 8. април — Турска је послала помоћ Србији у виду различитих медицинских средстава, укључујући 100.000 заштитних маски, 2.000 заштитних одела, као и 1.500 тестова за Ковид-19.
- 10. април — Број умрлих од Ковида-19 достигао је 100 хиљада случајева широм света.
- 14. април — Међународни монетарни фонд (ММФ) је изјавио да очекује да ће светска економија пасти за 3%, што је највећи пад после Велике депресије 1930-их година.
- 15. април — Најдужа животиња на свету, дуга као 10 аутомобила, односно 45 метара,пронађена је у подморском кањону у близини обала Западне Аустралије. Научници са Шмит универзитета кажу да се ради о сифонофори, провидној црволикој животињи, која је, попут корала, састављена од више малих јединки које имају улогу органа једног већег бића, саопштено је са тог универзитета.
- Број заражених од Ковида-19 је достигао два милиона случајева широм света.
- 17. април — Група француских научника са Универзитета у Прованси је утврдила да вирус корона у потпуности умире при температури од 92 степена током 15 минута.
- Број умрлих од вируса корона у Европи је достигао 100 хиљада.
- 18. април — У пуцњави у канадској покрајини Нова Шкотска, убијено је двадесет и троје људи.
- 20. април — Цена нафте је пала на рекордни минимум, због пандемије вируса корона и због руско-арапског сукоба око цене нафте.
- 21. април — Број заражених од Ковида-19 је достигао два и по милиона случајева широм света.
- 25. април — Број умрлих од корона вируса је прешао 200 хиљада случајева широм света.
- 27. април — Број заражених од Ковида-19 је достигао три милиона случајева широм света, док је број заражених у Сједињеним Државама прешао милион случајева.
- 28. април — Број заражених од Ковида-19 у Русији достиже 87.147 случаја, што престиже број од 84.341 заражених у Кини.
Мај[уреди | уреди извор]
- 1. мај — Као последицу пуцњаве у Новој Шкотској, Канада је забранила продају и употребу 1.500 врста ватреног оружја.
- Број излечених од Ковида-19 је достигао милион случајева широм света.
- 6. мај — У Србији је укинуто ванредно стање које је уведено 15. марта због вируса корона.
- 8. мај — 15 особа је приведено после инцидента испред Скупштине Србије, када су посланици Српског покрета Двери и њихове присталице на челу са Бошком Обрадовићем напали посланика Маријана Ристичевића и поцепали му сако и извређали министра здравља Златибора Лончара, посланика СНС Милована Дрецуна коме су рекли да је насрнуо на посланицу Марију Јањушевић и вређањем су дочекали лидера Либерално-демократске партије Чедомира Јовановића.
- 12. мај — У Институту „Михајло Пупин” произведен је први респиратор у Србији, а инжињер института Владимир Нешић истака је да је то најсавременији уређај и оценио да Србија има кадровске могућности за покретање призводње медицинске опреме. Министар задужен за иновације и технолошки развој Ненад Поповић је приликом представљања првог домаћег респиратора изјавио да је то „велика победа српске памети и инжењерског знања”.
- 14. мај — Број умрлих од Ковида-19 је прешао 300 хиљада случајева.
- 21. мај — Број заражених од вируса корона је прешао 5 милиона случајева, са 106 хиљада заражених током претходног дана, што је највећи број оболелих у току једног дана до тада.
- 22. мај — Први дан без преминулих од последица вируса корона у Србији.
- 26. мај — У преко стотину градова у Сједињеним Државама почели су протести, поводом убиства Џорџа Флојда.
- 27. мај — Поглавар Исламске верске заједнице у Северној Македонији Сулејман Реџепи, смењен је по хитном поступку, јер се оженио 50 година млађом женом.
- 31. мај — Број заражених од Ковида-19 је прешао 6 милиона случајева широм света.
Јун[уреди | уреди извор]
- 7. јун — Број умрлих од Ковида-19 је прешао 400 хиљада случајева широм света.
- 8. јун — Број заражених од Ковида-19 је прешао 7 милиона случајева широм света.
Смрти[уреди | уреди извор]
Јануар[уреди | уреди извор]
- 1. јануар — Дамир Михановић, хрватски комичар, глумац и музичар (*1961)
- 3. јануар — Касем Сулејмани, ирански генерал-мајор Корпуса Чувара Исламске револуције (*1957)
- 5. јануар — Ханс Тилковски, немачки фудбалски голман (*1935)
- 6. јануар — Јован Никитовић, православни архимадрит и игуман Манастира Вујна (*1946)
- 7. јануар — Зијад Арсланагић, југословенски и босанскохерцеговачки фудбалер (*1936)
- 10. јануар:
- Неда Арнерић, југословенска и српска глумица (*1953)
- Кабус ибн Саид ел Саид, султан Омана и његових зависних територија (*1940)
- 13. јануар — Жан Делимо, француски историчар (*1923)
- 15. јануар — Милован Степандић, српски кошаркашки тренер (*1954)
- 19. јануар — Благовест Сендов, бугарски дипломата, математичар и политичар (*1932)
- 21. јануар — Тери Џоунс, велшки комичар, сценариста, глумац, режисер и писац (*1942)
- 23. јануар — Роберт Арчибалд, шкотски кошаркаш (*1980)
- 24. јануар:
- Дује Боначић, југословенски репрезентативац у веслању и заслужни спортиста Југославије (*1929)
- Миодраг Дамњановић, српски архитекта (*1939)
- 26. јануар — Коби Брајант, амерички кошаркаш (*1978)
- 29. јануар — Благоја Георгијевски, југословенски кошаркаш (*1950)
- 31. јануар:
- Јанез Становник, правник, економиста, учесник Народноослободилачке борбе и друштвено-политички радник СФР Југославије и СР Словеније (*1922)
- Мери Хигинс Кларк, америчка списатељица (*1927)
- Мирза Казар, азербејџански писац, политички аналитичар, водитељ, издавач (*1947)
Фебруар[уреди | уреди извор]
- 1. фебруар — Енди Гил, енглески музичар и музички продуцент, најпознатији као суоснивач и соло гитариста групе Gang of Four (*1956)
- 3. фебруар — Џорџ Штајнер, амерички књижевни критичар, есејиста, филозоф, романописац и педагог (*1929)
- 4. фебруар:
- Данијел арап Мои, кенијски политичар, други председник Кеније од 1978. до 2002. године (*1924)
- Љиљана Петровић, југословенска и српска певачица (*1939)
- 5. фебруар — Кирк Даглас, амерички глумац, редитељ и продуцент (*1916)
- 7. фебруар — Неџмије Пагаруша, југословенска и албанска певачица и глумица (*1933)
- 9. фебруар — Владимир Крањчевић, хрватски диригент, пијаниста и педагог (*1936)
- 15. фебруар — Ватрослав Мимица, југословенски и хрватски филмски редитељ, сценариста и продуцент (*1923)
- 16. фебруар:
- 17. фебруар — Марио Машунго, мозамбички политичар и економиста, премијер Мозамбика од 1986. до 1994. године (*1940)
- 18. фебруар — Веселин Ђуретић, српски историчар и члан Сената Републике Српске (*1933)
- 23. фебруар:
- Зоран Модли, српски новинар, радијски диск-џокеј, пилот и инструктор летења (*1948)
- Читетсу Ватанабе, јапански суперстогодишњак, који је у тренутку смрти био најстарији живи мушкарац на свету (*1907)
- 24. фебруар:
- Ђорђе Желчески, југословенски и македонски певач народне музике (*1938)
- Јан Тајген, норвешки музичар, глумац и комичар (*1949)
- 25. фебруар:
- Хосни Мубарак, египатски политичар, бивши председник Републике Египат (*1928)
- Мирољуб Трошић, српски телевизијски и филмски аматерски глумац (*1948)
- Миодраг Караџић, српски сценариста, аутор више ТВ серија (*1950)
- 26. фебруар:
- Мухамед Филиповић, југословенски и босанскохерцеговачки филозофски писац (*1929)
- Неџмије Хоџа, удовица некадашњег албанског вође Енвера Хоџе и бивша политичкарка (*1921)
- 28. фебруар — Фриман Дајсон, британско-амерички физичар и математичар (*1923)
Март[уреди | уреди извор]
- 4. март — Хавијер Перез де Куељар, перуански политичар, пети по реду генерални секретар Уједињених нација од 1982. до 1991. године и премијер Перуа од 2000. до 2001. године (*1920)
- 5. март — Љубомир Радичевић, југословенски и српски редитељ и сценариста (*1927)
- 6. март — Мица Трофртаљка, српска фолк певачица (*1943)
- 7. март — Зденка Вучковић, југословенска и хрватска певачица (*1942)
- 8. март:
- Макс фон Сидоу, шведски и амерички глумац (*1929)
- Новица Гушић, пуковник Војске Републике Српске (*1941)
- 9. март — Ричард Кенет Гај, британски математичар (*1916)
- 10. март:
- Беба Селимовић, интерпретаторка севдалинки (*1939)
- Десимир Станојевић, српски глумац (*1950)
- 13. март — Дана Затопкова, чехословачка атлетичарка (*1922)
- 14. март:
- Ева Пиларова, чешка певачица и глумица (*1939)
- Офер Бар Јосеф, израелски археолог, професор праисторијске археологије на Харвард универзитету (*1937)
- 16. март — Мирко Бојић, југословенски и српски новинар, репортер, спољнополитички коментатор, уредник и публициста (*1932)
- 17. март:
- Мануел Серифо Њамаџо, политичар из Гвинеје Бисао (*1958)
- Едуард Лимонов, руски писац, полиичар и дисидент (*1943)
- Ранко Малетић, православни свештеник протојереј ставрофор и старешина Цркве Свете Тројице код Приједора (*1951)
- 18. март — Алфред Ворден, амерички пилот, ваздухопловни инжењер и астронаут (*1932)
- 19. март — Миљенко Жуборски, српски књижевник (*1938)
- 20. март:
- Владимир Забродски, чехословачки хокејаш на леду (*1923)
- Борислав Станковић, српски кошаркаш и тренер, као и дугогодишњи генерални секретар Међународне кошаркашке организације (*1925)
- Кени Роџерс, амерички певач, текстописац, глумац и музички продуцент (*1938)
- 23. март — Нора Или, швајцарска преобраћеница у ислам и исламска проповедница (*1984)
- 24. март:
- Албер Удерзо, француски стрип цртач и сценариста (*1927)
- Тања Поповић, српска професорка (*1963)
- 26. март:
- Раде Михаљчић, српски историчар и члан Академије наука и умјетности Републике Српске (*1937)
- Мајкл Соркин, амерички архитекта, урбаниста, писац и аутор (*1948)
- 28. март:
- Игор Спасов, српски телевизијски новинар и филмски и ТВ монтажер (*1960)
- Лазар Ранковић, православни архимандрит и игуман Манастира Витовнице (*1937)
- 29. март:
- Кшиштоф Пендерецки, пољски композитор и диригент (*1933)
- Филип Ворен Андерсон, амерички теоријски физичар и добитник Нобелове награде за физику 1977. године (*1923)
- 30. март:
- Милутин Кнежевић, епископ ваљевски (*1949)
- Сава Тутунџић, археолог, египтолог и професор Филозофског факултета Универзитета у Београду (*1928)
Април[уреди | уреди извор]
- 1. април — Аквилина Стокић, православна монахиња и игуманија Манастира Сретења (*1962)
- 2. април — Ранко Борозан, југословенски и српски фудбалер (*1933)
- 4. април — Миша Тумбас, навијач Партизана (*1954)
- 5. април — Махмуд Џибрил, либијски политичар (*1952)
- 6. април:
- Радомир Антић, фудбалски тренер (*1948)
- Душан Грујић, председник тениског клуба Партизан (*1949)
- 8. април:
- Бошко Бурсаћ, југословенски и српски фудбалер (*1945)
- Магдалина Савковић, православна монахиња (*1945)
- Донато Сабија, италијански атлетичар (*1964)
- 11. април:
- Радомир Мићуновић, српски песник, критичар, есејиста, новинар, публициста и енигмата (*1940)
- Рафаила Марковић, игуманија Манастира Мале Ремете (*1935)
- Џон Хортон Конвеј, енглески математичар (*1937)
- 14. април — Миодраг Лазић, српски примаријус, хирург и књижевник (*1955)
- 15. април — Брајан Денехи, амерички филмски, телевизијски и позоришни глумац, продуцент и редитељ (*1938)
- 16. април:
- Милија Вуковић, српски глумац (*1947)
- Луис Сепулведа, чилеански писац и новинар (*1949)
- Бојана Милошевић Брнад, југословенска и српска кошаркашица (*1965)
- 19. април — Наталија Лазић, српска певачица и учесница шоу програма Ја имам таленат (*1991)
- 20. април — Ебов Грахам, британски певач и члан састава Foreign Beggars (*1979)
- 21. април:
- Терујуки Оказаки, јапански мајстор шотокан каратеа 10. дан (*1931)
- Шон Арнолд, британски глумац (*1941)
- Доналд Кенеди, амерички научник, јавни администратор и академик (*1931)
- Флоријан Шнајдер, њемачки музичар (*1947)
- 22. април:
- Ширли Најт, америчка глумица (*1937)
- Димитри Диатченко, амерички глумац украјинског порекла (*1968)
- Теоктист Милетић, православни јеромонах сабрат Манастира Студенице (*1935)
- 24. април:
- Фред Годсон, амерички репер (*1985)
- Лин Фолдс Вуд, британска ТВ водитељка и новинарка (*1948)
- Роб Гибс, амерички аниматор и режисер (*1964)
- 25. април:
- Џин Динарски, амерички глумац (*1933)
- Драган Војводић, српски нефролог, доктор медицинских наука и функционер Савеза независних социјалдемократа (*1959)
- Јован Мирковић, српски историчар специјализован за проучавање геноцида и холокауста (*1943)
- 27. април — Драгутин Зеленовић, председник Владе Републике Србије и редовни професор на Факултету техничких наука Универзитета у Новом Саду (*1928)
- 28. април — Фредрик Ларсон, шведски рукометаш (*1984)
- 29. април — Јахија Хасан, дански песник палестинског порекла (*1995)
- 30. април — Стефан Лукић, српски боксер (*1993)
Мај[уреди | уреди извор]
- 1. мај:
- Лајош Енглер, југословенски кошаркаш (*1928)
- Радослав Ћебић, српски новинар (*1972)
- 2. мај:
- Снежана Вељковић, лекар и професор Медицинског факултета у Београду (*1946)
- Олга Куликовска-Романова, почасни академик Руске академије уметности, аутор бројних публикација у руској и страној штампи, члан Савеза књижевника Русије (*1926)
- 3. мај — Дејв Гринфилд, eнглески музичар, певач и аутор песама (*1949)
- 4. мај:
- Драган Вучић, македонски ТВ водитељ, музичар и шоумен (*1955)
- Нада Лер-Софронић, феминисткиња, боркиња за слободу, равноправност и друштвену правду (*1941)
- 5. мај:
- Спасоје Крунић, архитекта, пројектант и политичар (*1939)
- Сергеј Адијан, совјетски и руски математичар (*1931)
- 6. мај — Синиша Кисић, бивши градоначелник Брчког и потпредседник Олимпијског комитета Босне и Херцеговине (*1954)
- 9. мај — Литл Ричард, амерички певач и кантаутор *1932)
- 10. мај — Џери Стилер, амерички комичар и глумац (*1927)
- 11. мај:
- Андреа Риналди, италијански фудбалер Аталанте (*2000)
- Торкилд Гробсел, дански протестантски свештеник (*1947)
- 12. мај — Един Спречо, југословенски и босански фудбалер (*1947)
- 13. мај — Кијотака Суетаке, јапански сумо рвач (*1992)
- 15. мај — Фред Вилард, амерички глумац, комичар и писац (*1933)
- 18. мај — Марко Елснер, југословенски и словеначки фудбалер и тренер (*1960)
- 21. мај:
- Мирослав Радовановић, српски певач народне музике (*1947)
- Беким Сејрановић, босанскохерцеговачки књижевник и књижевни преводилац (*1972)
- 22. мај:
- Џери Слоун, амерички кошаркаш и кошаркашки тренер (*1942)
- Миљан Мрдаковић, српски фудбалер (*1982)
- 23. мај — Бранислав Мијатовић Мија, српски музичар, шоумен и један од оснивача популарне групе Слатки Грех (*1952)
- 26. мај — Прахлад Џани, индијски саду (*1929)
- 29. мај — Боб Вејтон, најстарији човек на свету (*1908)
- 31. мај — Христо Јавашев, бугарски сликар (*1935)
Јун[уреди | уреди извор]
- 2. јун — Вес Анселд, амерички кошаркаш и кошаркашки тренер (*1946)
- 3. јун — Џон Лук Џок, министар правде у Влади Јужног Судана (*1951)
- 8. јун — Пјер Нкурунзиза, бурундијски политичар и председник Бурундија од 2005. па до смрти 2020. године (*1964)