Главна страна
Пад Цариграда (1453)
Пад Цариграда (грч. Άλωση της Κωνσταντινούπολης; тур. İstanbul'un fethi — освајање Истанбула) је историјски догађај османског освајања Цариграда, главног града Византије (Источног римског царства/Ромејског царства), који се одиграо у уторак, 29. маја 1453. године. Овај догађај је означио пад Византијског царства, иако су се неке земље (деспотовина Мореја и Трапезунтско царство) одржале још неколико година. Пад Цариграда имао је далекосежне последице, јер су се Османлије коначно утврдили на Балкану и више их ништа није могло спречити у њиховом походу на Европу, који ће се окончати тек под Бечом 1683. године. Велики број учених људи из Византије ће, после пада Цариграда и њеног слома, побећи у западну Европу и допринети појави хуманизма и ренесансе у европској култури.
Због свега овога се пад Цариграда често сматра догађајем који је означио крај средњег века. У завршним борбама током опсаде живот је изгубио и последњи византијски цар, Константин Драгаш.
Византијско царство средином 15. века практично није постојало. Састојало се од Цариграда са најближом околином, у ком је живео цар, и Морејске деспотовине, којом су управљала царева браћа, деспоти Тома (1428—1460) и Димитрије II (1449—1460). Поред тога, на обалама Црног мора, још од доба IV крсташког похода и пада Цариграда 1204. године, постојала је независна држава која се звала Трапезунтско царство која је почивала на византијским традицијама.
ФК Црвена звезда
ФК Црвена звезда је српски фудбалски клуб из Београда и део је СД Црвена звезда. Формиран је на темељима предратног клуба Југославија. Црвена звезда је најтрофејнији фудбалски клуб у Србији освојивши укупно 56 титула, укључујући 28 домаћих шампионата, 24 национална купа, два Митропа купа, један Куп шампиона и један Интерконтинентални куп. Највећи успех постигнут је 1991. године када осваја Куп европских шампиона у Барију и Интерконтинентални куп у Токију исте године. Било је то највеће достигнуће Црвене звезде и било ког српског, а тада и југословенског фудбалског клуба. Поред тог успеха у европским такмичењима, издваја се и финале Купа УЕФА 1979, где су поражени од Борусије из Менхенгладбаха.
Игра на свом стадиону који од 2014. носи име по легенди Црвене звезде Рајку Митићу, са капацитетом од 55.538 седећих места. Стадион је међу домаћом публиком познат као Маракана по називу истоименог стадиона у Бразилу, иако му то никад није био званичан назив. Према већини истраживања Црвена звезда је најпопуларнији клуб у Србији и Београду. Такође веома је популаран готово у свим суседним државама али и међу српском популацијом широм света.
Клуб има дугогодишње ривалство са Партизаном. Од 2011. године постоји и женски клуб Црвене звезде.
Изабрана слика
Кућни предмети као уметничка инсталација у немачком месту Малш |
Вести
- 22. мај — Пакистански путнички авион са 99 путника и 8 чланова посаде, срушио се на стамбену четврт у граду Карачију, на југу Пакистана.
- 15. мај — Тони Ђерона именован је за селектора рукометне репрезентације Србије и тако постао први странац на тој позицији.
- 13. мај — У Црној Гори ухапшен је епископ будимљанско-никшићки Јоаникије, што је изазвало немире и сукобе протестаната и полиције.
- 7. мај — Најмање 8 људи је погинуло, а стотине је отровано због цурење гаса у савезној држави Андра Прадеш у Индији.
- 6. мај — Астрономи су открили прву црну рупу која се налази у звезданом систему видљивом голим оком.
- 5. мај — На Филипинима, Национална телевизија за телекомуникације наредила је телевизијској мрежи ABS-CBN (седиште на слици) да обустави емитовање програма.
- 2. мај — Снажан земљотрес јачине 6,5 јединица по Рихтеру погодио је грчко острво Крит.
29. мај
- 1167 — Војска удружених италијанских градова Ломбардијске лиге поразила је у бици код Лењана трупе немачког цара Фридриха I Барбаросе.
- 1453 — Османски султан Мехмед II је након дуге опсаде заузео Цариград.
- 1780 — Војска састављена претежно од лојалиста је поразила Континенталну војску у бици код Ваксхоа.
- 1867 — Угарски парламент је ратификовао Аустро-угарску нагодбу чиме је Аустријско царство преображено у Аустроугарску.
- 1953 — Новозеланђанин Едмунд Хилари и Непалац Тензинг Норгај, освојили су, први у свету, Монт Еверест, највиши планински врх на свету.
- 1968 — Савет безбедности УН увео санкције Родезији због расне дискриминације режима Ијана Смита.
- 1985 — На стадиону „Хејсел“ у Бриселу, у нередима пред финални меч европског Купа шампиона између италијанског првака „Јувентуса“ и енглеског „Ливерпула“, погинуло је 39 и повређено више од 400 људи, углавном италијанских навијача.
Да ли сте знали
- ... да је плави кит највећа животиња на планети и да може достићи тежину од 125 тона?
- ... да је Велики кањон Колорада у Северној Америци на појединим местима дубок 2 km, а широк између 7 и 30 km? Кањон је настао усецањем реке Колорадо током више стотина хиљада година.
- ... да се најближа звезда планети Земљи (изван Сунчевог система) зове Алфа Кентаури и да је удаљена 4,4 светлосне године? Најдаље звезде које се могу видети голим оком су удаљене 800.000 светлосних година.
- ... да је прву скицу падобрана направио Леонардо да Винчи, 1514. године?
- ... да је прву енциклопедију на свету написао Римљанин Плиније Старији, у I веку н. е.? Она се звала „Историја природе“ и имала је преко 450 аутора, а до 1536. године издата је 43 пута.
Википедија
Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају добровољци помоћу викисофтвера. Чланке на њој може мењати свако с приступом интернету.
Првобитна верзија пројекта започета је 15. јануара 2001, док је издање на српском језику започето 16. фебруара 2003. године. Тренутно Википедија има више од 53,5 милиона чланака на 309 језика, од којих је преко 634.000 на српском.
Доприноси
Чланке на Википедији заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати правила и смернице које је усвојила заједница.
Постоје странице помоћи у којима је објашњено како се израђују нови или уређују постојећи чланци, како се отпремају и користе слике итд. У било којем тренутку можете да затражите помоћ.
Заједница
До сада је на Википедији на српском језику 266.281 корисник отворио налог, а од тога су 1.264 активна. Сви уредници су волонтери који удружују напоре у оквиру различитих тематских целина. Посетите Радионицу и сазнајте како и ви можете помоћи.
Дискусије и коментари о садржају чланака су добродошли. Странице за разговор користе се за размену мишљења и указивање на грешке како би се постојећи чланци побољшали и употпунили.
Википедијом руководи Задужбина Викимедија, некомерцијална организација која управља и низом других пројеката:
- Викиречник слободни речник
- Викицитат слободни цитати
- Викикњиге слободни уџбеници
- Викизворник слободна библиотека
- Викиновости слободне вести
- Викиверзитет слободни материјали за учење
- Викиврсте директоријум врста
- Медијавики развој вики софтвера
- Википодаци слободна база знања
- Викиостава слободно складиште медија
- Википутовање слободни водич за путовања
- Метавики координација заједнице и документација